U srcu Homolja

Gradska organizacija gluvih i nagluvih Smederevo organizovala je 13.septembra jednodnevni izlet „U srcu Homolja“ .

Na početku neobične avanture posetili smo muški manastir Vitovnica koji je smešten na obali istoimene reke, a sagrađen je 1291. godine. Prema predanju sagradio ga je kralj Stefan Milutin. Glavna manastirska crkva posvećena je Uspenju Presvete Bogorodice. Na manastiru se i danas vide oštećena nastala prilikom njegovog viševekovnog rušenja i paljenja, ali upravo zbog toga odiše svetošću, duhovnošću i skromnošću. Poznat je po tome što je njegov iguman bio Sveti Tadej Vitovnički, čiji se grob nalazi u porti ovog manastira, a koji je nadaleko poznat po svojim besedama, među kojima je najpoznatija: „Kakvim se mislima bavimo – takav nam je život. Ako su nam misli mirne i tihe – eto nam mir. Ako su nam misli negativne – eto nam nemir.“

U blizini manastira, okružen prirodom, na obali reke Vitovnice, nalazi se i izvor lekovite vode Sveti Jovan.

Nakon posete svetinji, nastavili smo put ka pećini Ceremošnja. Iako je put ka pećini loš, vredelo je pomučiti se jer nas je u pećini dočekala prava avantura. Tokom putovanja prolazili smo  kroz nezaboravne šumovite predele i sela koja deluju kao da ne pripadaju savremenom svetu. Pećina Ceremošnja se nalazi u šumi na nadmorskoj visini od 533m, u podnožju Velikog štubeja, najvišeg vrha Homoljskih planina. Za posetioce je otvorena 1980.godine, a po bogatstvu nakita je jedna od najlepših u Srbiji. Boravak u pećini od samog ulaska pa sve do izlaska predstavljao je pravu avanturu koja je bila upotpunjena zabavnim pričama našeg domaćina Ljubiše.

Zanimljivo putovanje nastavili smo posetom još jednoj svetinji, manastiru Gornjak koji se nalazi u dolini reke Mlave, a iznad manastira se prostiru strme planine Ježevac. Sagrađen je u periodu od 1376 – 1380.godine kao zadužbina kneza Lazara. Prvobitno je manastir nosio naziv Ždrelo, a prvi put se naziv Gornjak javlja u popisu iz vremena Murata III (1574-1595). Manastir je više puta bio spaljen, a njegovu obnovu je pomogao Knez Miloš. U 19. veku manastir je bio korišćen kao zatvor i sanatorijum u kome su lečene osobe sa psihičkim smetnjama. Danas je manastir Gornjak ženski manastir. Postoji par legendi koje se odnose na neobičnu pojavu – rekla Mlava, koja protiče pored manastira, se u ovom delu ne čuje. Ovo mesto se u narodu zove Tišina, a pojava se naziva „Voda koja ćuti“. Jedna od legendi kaže da je upravo na ovom mestu glasnik objavio vest da je srpska vojska izgubila bitku na Kosovu, pa je sve zamuklo, čak i reka na tom mestu.

Za kraj predivnog izleta ostavili smo još jedno prirodno bogatsvo naše zemlje, mesto na kome nastaje Krupajska reka – Krupajsko vrelo. Vrelo se nalazi u podnožju planine Beljanica. Temperatura vode kreće se od 9 do 11 stepeni. Boja vode se rečima ne može doračati, to je nešto što treba videti i doživeti. Na samom vrelu igrađena je brana, zahvaljujući kojoj se formira mali vodopad, a na vrelu se vidi i deo otvora pećine iz koje je nekada voda isticala. U restoranu koji se nalazi u blizini vrela, uživali smo u svežoj pastrmci i drugim specijalitetima ovog kraja Srbije.