Pravilnom ishranom do zdravlja

Gradska organizacija Saveza slepih Srbije – Smederevo je u okviru svog programa rada organizovala tribinu „Pravilnom ishranom do zdravlja“ u četvrtak, 25. maja u svojim prostorijama. Dr Jelena Došlić, specijalista higijene smederevskog Doma zdravlja govorila je o pravilnoj ishrani i poremećajima koje može da izazove gojaznost. Ona je tom prilikom rekla da planiranje pravilne dobro izbalansirane ishrane ima za cilj da postigne adekvatnu energetsku vrednost i strukturu ishrane pojedinca. „Samo kad se kvalitet i kvantitet ujedine, mi možemo unaprediti zdravlje i prevenirati bolest“, kaže dr Jelena Došlić.

Podsetila je da je Svetska zdravstvena organizacija postavila više ciljeva za poboljšanje zdravlja stanovništva, među kojima su i pravilna ishrana. Osim ishrane, tu je borba protiv pušenja, alkoholizma, narkomanije, borba protiv stresova i povećanje fizičke aktivnosti. Svetska zdravstvena organizacija je osmislila pravilnu ishranu kroz 12 koraka koje preporučuje stanovništvu u borbi za pravilnu ishranu. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da ishrana bude raznovrsna i da se koriste namirnice biljnog i životinjskog porekla kao i da se više koriste namirnice biljnog u odnosu na namirnice životinjskog porekla, a preporučuje se da preko polovine našeg dnevnog unosa bude kroz žitarice kao jedne od najzdravijih namirnica. Ishrana ne sme da bude monotona i jednolična i ne sme da se sastoji od samo jedne namirnice, jer to dovodi do bolesti, pošto nijedna namirnica nema sve što je organizmu potrebno. Preporučuje se da se koriste žitarice punog zrna, odnosno integralne žitarice zbog veće brzine oslobađanja šećera. Osobama koje imaju hipertenziju, bolesti srca i krvnih sudova, masnoće i šećer u krvi posebno se preporučuje da jedu žitarice na bazi punog integralnog zrna. Voće i povrće ima veliki značaj u pravilnoj ishrani, a preporučuje se da se dnevno unese minimalno 400 grama voća i povrća. Zasićene masnoće su štetnije za organizam u odnosu na nezasićene. Namirnice koje sadrže nezasićene masnoće posebno se preporučuju osobama sa poremećajima u metabolizmu, povećanim masnoćama i slično. Kod ovih slučajeva preporučuje se maslinovo ulje, a kao alternativa suncokretovo ulje. Umesto masnih mesa više treba upotrebljavati ribu, piletinu, ćuretinu i druge vrste mesa sa malo masnoća. Treba jesti mlečne proizvode koji imaju manji procenat masti, jer je dokazana veza između mlečnih masti i holesterola. Šećere treba smanjiti, a ukoliko je moguće i izbaciti iz ishrane. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da treba birati hranu sa malo soli, što se pre svega odnosi na osobe koje imaju visok krvni pritisak, odnosno bolesti srca i krvnih sudova. So obavezno mora da bude jodirana zbog normalnog rada štitaste žlezde. Hranu treba pripremati na bezbedan i higijenski način, ne treba je pohovati i pržiti, već je treba kuvati na pari, bariti peći u rerni, kesama ili roštilju. Telesnu masu treba održavati prema propisanim merama, što se određuje za svaku osobu prema godinama, visini, polu i slično. Preporučuje se dojenje beba, jer je to najzdravija ishrana, a poželjno je dojenje oko godinu dana. Fizička aktivnost treba da se uvodi postepeno, da bude redovna i umerena. Treba uzimati tri obroka tokom dana, ukoliko je moguće u isto vreme, a između toga treba koristiti među obroke, odnosno voćne užine.

Gojaznost je bolest koja se karakteriše uvećanjem masne mase tela u meri koja narušava naše zdravlje i dovodi do komplikacija. Gojaznost ima tendenciju rasta. Nažalost, danas je skoro 50 odsto gojaznog stanovništva, a ovaj problem je sve više prisutan i kod dece. Gojaznost poprima epidemijski karakter kako kod nas tako i u svetu. Najčešće je gojaznost uslovljena povećanim unosom hrane. Međutim, postoje gojaznosti koje se javljaju zbog određenih bolesti. Ove bolesti mogu biti nasledne npr. kod Daunovog sindroma, gde su uglavnom deca sa ovim sindromom gojazna. gojaznost se javlja i kod raznih hormonskih poremećaja. Kada se osoba javi lekaru zbog gojaznosti, prvo se ispituje štitasta žlezda zato što je svaka smanjena funkcija štitaste žlezde praćena gojaznošću. Gojaznost može da bude izazvana i određenim vrstama lekova. Kada povećani unos kalorija prevaziđe našu potrošnju, ta energija se deponuje u masnom tkivu. Savremeni stilovi života u znatnoj meri doprinose gojaznosti od brzo pripremljenih namirnica bogatih energijom do nedovoljne fizičke aktivnosti. Kako neke namirnice sadrže mnogo kalorija, uvek treba pogledati energetsku vrednost namirnica koje kupujemo. Postoje dva tipa gojaznosti koji dovode do različitih komplikacija.

Prvi tip gojaznosti, gojaznost tipa kruške znači da je osoba gojazna u sedalnom delu. Ove osobe više imaju estetski problem kao i probleme sa venama i zglobovima zbog težine. Drugi tip gojaznosti je tip jabuke, odnosno centralna gojaznost, gde se masnoća nakuplja u predelu ramena i unutrašnjim organima. Kod ovih osoba masno tkivo se ponaša kao hormonski metabolički aktivno i utiče na mnoštvo problema koje osoba dobije kada se ugoji. Kod centralne gojaznosti dolazi do razni poremećaji, a prvenstveno do razvoja šećerne bolesti ili dijabetesa tipa dva. Tu su i bolesti srca i krvnih sudova, povišen krvni pritisak, poremećaj masnoća, a sa gojaznošću su povezane i razne maligne bolesti kao i bolesti jetre, žučnih puteva i drugo. Kod žena se zbog gojaznosti često javlja sterilitet i tek kad smanje težinu dolazi do začeća. Obim struka je pokazatelj mmasnih naslaga. Ako je kod žena obim struka veći od 80 centimetara, ona je u povećanom riziku od gojaznosti, a kod muškaraca iznad 94. Osnovni savet gojaznima je da se obrate lekaru za stručni savet. Budući da smo preplavljeni raznim dijetama, treba znati da svaka neadekvatna redukcija ishrane, a posebno gladovanje, može da dovede do bolesti. Treba biti oprezan i prilikom uzimanja raznih preparata, jer zvanično ne postoji nijedan medicinski preparat odobren od strane Ministarstva zdravlja da se koristi za redukciju telesne težine. U letnjem periodu potrebno je dnevno unositi u organizam najmanje dva litra tečnosti, jer kod osobe koja ne unosi dovoljno tečnosti ni metabolički procesi ne mogu da budu adekvatni, a preporučuje se i lakša ishrana, rekla je između ostalog dr Jelena Došlić.
Tribina je bila dobro posećena, a članovi su postavljali pitanja i učestvovali u razgovoru.

Mr Slobodan Stanković